Читај даље...

Обавештење за ученике и родитеље

Поштовани ученици и родитељи на оснуву нових мера за организацију рада Обавештавамо Вас да од понедељка 30.11. 2020. године, ученици другог циклуса прелазе на онлајн наставу.

Ученици првог циклуса настављају по устаљеном моделу.

Управа школе

Живојин Мишић

Живојин Мишић рођен је 1855 године у селу Струганик општина Мионица, а умро је у Београду 1921 године. На самом почетку своје четрдесетогодишње службе одлази у српско турски рат (Српски ратови за независност) који је трајао од 1876. до 1878. године.

На овој слици је битка код Алексинца. Ова битка је једна од најзначајнијих битки за Србију и Црну Гору.

Живојин Мишић је у тим ратовима стеко своја прва ратна искуства.

Такође је учествовао у кракткотрајном Српско Бугарском рату 1855. године. Повод рата је био уједињење Бугарске и источне Румелије. Тиме је извршено кршење Берлинског конгреса на штету Србије и Срба који су живели на тим подручијима пре и током Отоманске власти.

Берлински конгрес

Пуних 6 година поред редовних дужности предавао је стратегију на Војној академији.

Након Мајског преврата био је приморан да се пензионише са чином генералштабног пуковника, пошто је сматран превише блиским свргнутој династији Обреновића, али је реактивиран 1909 године, током анексионе кризе на лични захтев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника, који га је учинио својим помоћником. Мишић је помогао генералу Путнику у састављању српског ратног плана у евентуалном рату са Аустро–Угарском.

И у Балканским ратовима Мишић је такође био помоћник начелника Врховне команде, генерала Путника, и био је његова десна рука. Непосредно је сарађивао на планирању и руковођењу операцијама против турске Вардарске армије, због чега је после Кумановске битке (1912 године) унапређен у чин генерала.

Први светски рат

Први светски рат је почео 1914 године кад је Србија одбила ултиматум Аустоугарске (Србија је одбила да Аустоугарска полиција истражује по њеној територији)

(Аустроугари су стално тражили изговоре да објаве рат Србији, а атентат је био прави изговор.)

Србија је позвала свог савезника, Русију, која је била у  тројној антанти са Уједињеним Краљевством и Француском. Живојин Мишић је предводио Колубарску битку 1914 године. Он се расправљао са Радомиром Путником бар сат времена преко телефона и рекао му да врло добро познаје српског војника и да му само треба одмор. Војска Србије се повукла скроз до Колубаре и одмарала читав дан. Сутрадан су Српски војници били као нови.

15. децембра 1914. године почиње Колубарска битка где су сви мислили па чак и српски савезници да су се Срби предали. Србија је почела са нападима тачно кад је Аустоугарска одржавала Војну параду у Београду. Срби су успели у свим нападима и повратили све своје територије, а Аустоугарска војска која је побегла оставила је артиљерију у Србији. Поћореку (Аустроугарском генералу) је одузет чин генерала јер је подценио Србе и сматрао да ће до рођендана Франца Фердинанда поклонити покорену Србију. Није нападо са севера Србије (Војводине) преко равнице него је бомбардовао градове са севера Србије, а извршио је напад преко Босне, много тежим путем преко планина и Дрине. Знамо како су се провели на Церској битци, када су бежали свуда и  питали жене по Српским селима: “Казуј стрина ђе је Дрина”.

Припемио
Андреј Миладиновић VI/2